Gurđijev Učenje

   Ova priča je pravi mit, a ne, kako običan čovek misli, samo bajka za zabavu dece. Sadrži mnoge elemente autentičnog znanja, skrivenog u priči, samo što nam u njoj samoj nije direktno rečeno o kome je ustvari priča.
   Priča se tiče pastira i njegovog stada ovaca, kojima pastir izgleda kao divno, dobroćudno biće, on im je kao bog, jer se čini da je sve što čini direktno vezano za njihovu dobrobit.
   U te svrhe koristi ono što im se može činiti, natprirodnim i nezamislivim sredstvima, da osigura njihovu sigurnost i spase sve koje bi mogle imati nesreću da odlutaju i izgube se ili upadnu u neku drugu opasnost.
   Sklanja ih od hladnoće i obezbeđuje hranu i druge potrepštine neophodne za njihov život. On se veoma dobro brine o njima; daleko bolje nego što bi one mogle da obezbede, ako bi bilie prepuštene same sebi.
   Stoga nije iznenađujuće što na njegove postupke gledaju kao na potpuno usmerene na njihovu dobrobit, gajeći prema njemu samo osećanja zahvalnosti i strahopoštovanja.
   Međutim, sam pastir ima druge namere za ovce, one zbog kojih bi se ovce iznenadile da ih zaista postanu svesne.
Ovce su ozbiljno pogrešile pastirove motive, jer njegova briga za njih je prvenstveno izazvana razmišljanjem da njihova vuna treba da bude gusta i korisna za ljudsku zaštitu, a da meso na njihovom telu treba da bude dobro i meko.
   Ove vrednosti koje pastir ima i koje su pravi uzrok njegove brige za ovce, odnose se na stvari koje su potpuno izvan znanja ili razumevanja običnih ovaca.
   Obične ovce, kao što vidite na prvi pogled, bele su boje. One su slične grašku u mahuni, čineći ogromnu većinu populacije ovaca. Ali vrlo retko, u dugim intervalima, pojavljuje se posebna vrsta ovaca, čije prisustvo se takođe može uočiti na prvi pogled, jer je njihova vuna crna, neupotrebljiva za pastirove svrhe.
   Crna ovca je skeptičnija i daleko pametnija od običnog člana stada, i dok se stara da u svom svakodnevnom ovčijem ponašanju ostavi utisak konformizma, svoju unutrašnju pažnju neprestano usmerava na male paradokse što njeni saputnici ne čine. Tako primeti i ono što je u potpunoj suprotnosti sa opštim pogledom na život koji ovce imaju.
   Godišnje šišanje se, na primer, svakako radi u doba godine kada će ovce biti najmanje uznemirene, a ipak to zaista deluje čudno i, ako se ozbiljno razmisli, teško da se može smatrati da ima neku korist za ovce.
   Crna ovca takođe razmišlja o pitanju koje je pokrenuto neobjašnjivim nestankom nekih njegovih kolega ovaca baš kada su očigledno dostigle svoj vrhunac. Razvija razne hipoteze kako bi sebi objasnila ove i druge čudne podatke koje je primetila.
   Mnoge crne ovce nikada ne donesu zadovoljavajuće zaključke pre nego što dođu u klanicu, ali povremeno pametan primerak uspe da vidi ono što ne bi trebalo da vidi i čuje ono što se nije očekivalo da čuje.
   Možemo zamisliti njeno stanje kad joj istina postane poznata. Tajna koju sazna o sebi i svojim kolegama ovcama nije samo šok, ona je toliko suprotna svim njenim ustaljenim verovanjima i ubeđenjima da ih preokreće naglavačke.
   Svaki ozbiljan pogled na život o uzgoju ovaca se u trenu uništava, ako se može suočiti sa ovim saznanjem. Pod pretpostavkom da je osećala neko sestrinsko osećanje prema drugima, možemo zamisliti njenu strepnju da sa njima podeli informacije koje je otkrila o ovim očajnim okolnostima.
   Veliki broj crnih ovaca koje slučajno dođu u ovu poziciju nikada se ne pomeraju sa nje. Razotkrivanje ove strašne tajne ne samo da izaziva nepoverenje i strah kod ostalih ovaca, već je i sračunato da na stvar skrene pažnju pastira, čiji je metod suzbijanja takve subverzivne aktivnosti slanje počinioca na prerano putovanje u klanicu, kasnije u svakom slučaju neizbežno za ovu izvanrednu ovcu koja je i previše pametna, a opet nedovoljno.
   Ipak, u još dužim intervalima, crna ovca uspe da izbegne ovu zamku i prisiljena je na još trezvenije razmišljanje.
   Takva ovca je zauvek izgubila svoj duševni mir i uskoro će shvatiti da nema drugog izbora osim da doda jednaku količinu hrabrosti, inteligenciji i snalažljivosti koje su je dovele do tog saznanja.
   Ostati tu gde jeste i takva kakva jeste je sigurna smrt, čak i neka vrsta namernog samoubistva.
   Ali šta onda da radi? Bilo bi dovoljno teško pobeći od budnog oka pastira, a čak i da može, gde bi mogla naći hranu i sigurnost da preživi, i sklonište od zime za koju zna da će sigurno doći?

Orage