Gurđijev Učenje

 

  Moramo pre svega pokušati da razumemo, da osetimo pravu prirodu rada koji se od nas traži. Da li je to borba za ili borba protiv?

​

  U svakom slučaju, nikada se ne radi o tome da nešto činimo, već da počnemo da slušamo sebe. Svašta se izgovara u nama. Uvek smo puni glasova, brbljanja, emotivnih reakcija. Beskonačno odobravamo, ne odobravamo. Ko je tu da zna sve ovo? Možemo li saznati šta nas drži u ovom stanju rasipanja, slepila?

  Naša energija se neprestano projektuje spolja; mi je ne zadržimo. Danas naučnici ulažu značajne napore da istraže spoljašnji kosmos. Ali za istraživanje našeg unutrašnjeg sveta, toliko bližeg, samo mali deo nas samih ima bilo kakav interes.

​

  Mi smo pasivna stvarnost podčinjena snazi sna. Kada prihvatimo ovu viziju sebe, ova kap istine donosi sa sobom nepoznatu, novu energiju i pomaže nam da obnovimo napore da budemo iskreni. Ti napori su veliki koliko i naša potreba da upoznamo sebe. Dugo vremena naš trud slušanja, otvaranja, ostaje slab; osećamo se nemoćno. Ali prepoznajući ovu situaciju, naša pažnja počinje da se oslobađa. Prvo naučimo da tražimo da ostane u kontaktu sa našim telima. Svaki put ovo iskustvo predstavlja izazov, ali nas vodi ka drugom kvalitetu misli ako ga prihvatimo. Ovaj strpljivi pristup uvek počinje od trenutka buđenja u kome se vrata našeg osećanja lagano otvaraju. Tada možemo na nekoliko trenutaka pobeći iz stanja hipnoze u kojem se naši životi obično odvijaju. Iskustvo Ja, ovde, sada, odjednom postaje živopisno. Ovaj utisak ne traje jer naš mehanički život ponovo preuzima prednost. Ipak, malo po malo naša pažnja postaje dostupnija i otkrivamo novo značenje u naporima unutrašnjeg rada.

 

  Ako je tačno da „nešto“ u nama beži od onoga što se od nas duboko traži, ništa manje je tačno da „neko“ u nama voli ove poštene, iskrene napore ka istinskoj samospoznaji. Ponekad se čak i osećanje molitve podiže u nama, da bi nam se ponovo dao ovaj hleb života. Biblijska poslovica: „Svrh svega što se čuva čuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi život.“ (Priče 4:23).

​

  Kada prihvatimo utisak našeg insistiranja da ostanemo u struji inercije i prepoznamo mogućnosti otvaranja, novih unutrašnjih odnosa, sve više doživljavamo potrebu za svesnim radom na svom biću.

  U određenim trenucima shvatamo da je sav istinski napor borba kosmičke prirode. Naša potraga je upravo u razumevanju određene vrste napora, koji nas dublje integriše u kretanje života. G. Gurđijev je rekao: „U dubinama vašeg organskog života stvari se moraju promeniti, morate se naviknuti na drugačiji odnos.