Gurđijev Učenje

Pitalac: Veoma često sam obmanut svojim mišljenjima o drugima. To je loše za mene. Uvažavam ljude zbog kvaliteta koje nemaju; i kod ljudi koji ih nemaju to vidim tek kasnije kada ih bolje upoznam. Ne znam kako da prepoznam licemerje i uvek ga uočim prekasno. Voleo bih da imam način procenjivanja ljudi i prepoznavanja ko može biti koristan za mene, a ko je beskoristan.

Gurđijev: Ti to ne možeš, moraš prvo da pripremiš sebe da vidiš realnost. Dok čekaš, igraj ulogu spolja. Iznutra prepoznaj svoju ništavnost. Ti ne znaš ništa. Ako imaš naviku da radiš stvari na određeni način, radi ih na taj način. Reci “dobro jutro” kao što si do sad govorio dobro jutro. Ali u isto vreme radi da održiš rad koji radimo ovde i onda ćeš biti sposoban da prepoznaš ljude. Sada su svi kao ti: ništa, nula. Bilo da je on radnik, ili senator, on je isto sranje kao ti. Kreni da radiš da ne budeš ništavilo; radi tako da za dan, za mesec ili godinu nećeš biti ništavilo. Radi sve onako kako si navikao da radiš. Ali moraš igrati ulogu, bez učešća, bez da se poistovećuješ iznutra, i seti se koja je tvoja vrednost – ništa.

Radi, radi i opet, radi, kako bi promenio ništavilo u nešto određeno.

Obrazovanje stvara masku. Kada vidiš ljude, ti veruješ u tu masku. Posle nekog vremena maska spadne i vidiš da su oni isto sranje kao ti sam. Bez obzira koga vidiš on predstavlja masku. Ako ga gledaš duže, nepristrasno i sa pažnjom, videćeš da nije sposoban da uvek održi svoju masku; istog tog momenta pojaviće se sranje, isto ono koje je u tebi. On je ništa, kao i ti što si ništa, čak iako je pukovnik, senator ili milioner. To su samo različite životne kombinacije. Njegov deda je bio takav, njegov otac je bio takav i on ima koristi od toga. Ali on sam predstavlja ništavilo.

Samo onaj nije ništa koji je razumeo svoje ništavilo i radio na sebi da to promeni. Takav čovek je sranje drugog kvaliteta; “sa ružama”. On je i dalje sranje ali nema taj miris. Radi, usmeri sve prema tome i budi siguran, da su svi koji ne rade ništa kao i ti. Ti si ništa, ali i on je takođe ništa. On je general, pukovnik, sve su to spoljašnje stvari: ne koštaju ništa. U životu je sve slučajno – poziv, zanimanje, sve obaveze: bilo da je neko gradonačelnik ili policajac sa ćoška. Život je taj koji stvara ove abnormalnosti. Unutra, uvek je ista stvar. Spoljašnje stvari ne menjaju unutrašnje stvari. Samo svestan rad omogućava promenu iznutra; svestan rad i namerna patnja.