Gurđijev Učenje
SKALA i RAVNOTEŽA
Kad ste prvi put došli kod mene, zaista sam puno pričao o Radu, ali produžena diskusija zamagljuje um i udaljava stvarno razumevanje.
Izvor i Apsolut, naš početak i kraj, uredio je naš univerzum na najlepši i najuravnoteženiji način, i sve ljudske aktivnosti su na vidljivoj skali; sve što se dešava je nedeljivi deo uzajamno reagujuće mašinerije univerzuma, zbog povezanosti svega sa svim.
U ovoj beskonačnoj mreži mora čak i Rad da funkcioniše, i on mora da uzme u obzir ne samo spoljašnje uzajamno dejstvo mašinerije, već i manju skalu u čoveku samom.
Znate da kod fino balansirane vage svaka promena ili pokret na desnoj strani proizvodi odgovarajuću akcijiu na levoj slične vrste. Ako dodate na desnoj i ona se spusti, onda će se leva uvek podići i to je baš ono što usputno u životu i u čoveku proizvodi tenziju i borbu, a to je što čini naš pojavni svet.
Ne postoji ništa od Apsoluta što nije obuhvaćeno ovim zadovoljavajućim uređenjem, pokreti na nebu, životi zvezda, rast drveća i razvoj čoveka – sve se to održava ovom uravnoteženom povezanošću i borbom koja odatle sledi.
Uzajamno povezane strukture unutar kojih čovek živi i koje naziva “životom” su van njegove kontrole, pošto su one te koje proizvode, a čovek je proizvod.
Ljudi iz Rada su oni koji razumeju ovu neizmenjivu strukturu, i to su oni ljudi koji su okrenuli svoju pažnju na drugu stranu.
Pitate me šta može da se kaže o Radu, ne razumevajući da sve što čujete direktno utiče na vašu unutrašnju ravnotežu. Treba li čovek da zahteva da mu se kaže tajna-istina-o-stvarima, i treba li onaj ko zna da mu kaže tajnu. Ne ulaze otkrivene reči jednostavno u nečije uši i ne padaju direktno na njegovu svesnost, proizvodeći momentalno razumevanje. NE, reči će privremeno promeniti njegovu trenutnu ravnotežu i proizvesti uzajamno odgovarajuću reakciju koja će biti suprostavljena nameri izvornih reči.
Sve ovo je do neophodnog načina na koji je razvijena ljudska svesnost . Čovekova jedinstvena svesnost, njegov intelekt, njegov ego, njegova ličnost, je razvijena pod istim zakonom koji vlada ostalim delom univerzuma. Čovek je naučen da bude čovek istom metodom uzajamnih reakcija i ravnoteže po kojoj radi kosmička mašinerija, iako on nije svestan te činjenice.
Da je čoveku bilo moguće da direktno-opaža-realnost, onda bi on odavno razumeo ovu stvar jednostavnim posmatranjem.
Ali čovek je proizvod velike i ogromne mašine, a mašine mogu samo da proizvedu druge mašine, a aktivnosti mašina su, naravno, mehanične po prirodi.
Ovo je pozicija u kojoj je čovek začet i stvoren, i koliko god da sanja, on živi i umire u ovoj strukturi - ne znajući ništa o svemu tome.