Gurđijev Učenje

    Šta se može reći o bogatstvu života koje donosi Gurđijevljevo učenje? Moramo da pokušamo zajedno. Moramo da se suočimo sa sopstvenim nesposobnostima. Tako sam mali, tako nesposoban. Kako onda da se trudim da budem?

​

    Paradoks je da se svetlo pojavljuje baš kada više ništa ne razumem. Sve je to misterija. Ali kada se konačno otvorim za percepciju ove misterije, pojavljuje se tračak svesti i preobražava moj život. Ne može biti bekstva, ni nagore ni nadole. Ja sam sve te mehaničke manifestacije koje me nose u svakom trenutku. Ali ja takođe pripadam ovom drugom svetu koji sa sobom nosi ukus života. Kako bih voleo da sve bude jednostavno i jasnije definisano, da na ovaj ili onaj način ne bih morao da nosim ova pitanja. Ali meni je suđeno da budem podeljen.

 

    Moram da razvijem osetljivost za ovu dualnost u svojoj prirodi i, ako joj se otvorim, da stanem na most između ova dva sveta. Dužan sam da živim na vremenskom nivou dok sam svestan odnosa sa višim.

 

    Moram da prihvatim svoja ograničenja, svoju nesposobnost. Moram da vidim sebe kao minijaturnog, nesposobnog da zadržim svojevoljno, kontinuirano i svesno prisustvo. Još jednom moram da se zaprepastim utiskom da je sadašnji trenutak, sada, ispunjen životom. Verovao sam sebi kao čoveku, ali tamo nema nikoga, i budim se u koži lutke.

 

   Ali kada se to istinsko „ja“ probudi i ako pristane da tu ostane – ne okrećući se od onoga što vidi i što obično sebe smatra da jeste – onda upravo ta aktivnost stvara nepredviđen odnos sa stvarnim životom. Češće se vraćati na ovo ispitivanje je, možda, prvi korak na putu ka našoj pravoj sudbini kao ljudi.